8. Uvek razmisli pre nego što nešto učiniš - ne čini stvari bez razmišljanja. Nikada nemoj delovati a da ne razmisliš o mogućim posledicama svoga dela.
Ove istine nisu nekakve tvrdnje u koje treba poverovati. 1 su pre kategorije pomoću kojih možemo opisati naše neposredno iskustvo na način koji doprinosi našem probuđenju:
– meditaciju, ali ovaj izraz ne smije se shvatiti kao poziv na asketizam, povlačenje u osamu i vježbanje kontemplacije u sjedećem stavu. Zen učitelji nijekali su vrijednost takvog oblika traganja za istinom, kao što se vidi iz priče o susretu Huai Changa i Ma Tsua. Ma Tsu (japanski Baso), koji će kasnije postati najveći učitelj zen budizma u Kini, u to je vrijeme vježbao meditaciju u samostanu Chuan-fau.
Upravo suprotno bi se zapazilo kod pripadnika miroljubivog zemljoradničkog plemena koji bi osetio poriv da ode i ubija i pljačka pripadnike drugih grupa. Ni on, po svoj prilici, ne bi sebi dozvolio da postane svestan svojih poriva, već bi, umesto toga, razvio neki simptom — možda nesavladiv strah. Još jedan primer: u našim velikim gradovima sigurno postoje mnogi trgovci koji imaju mušteriju kojoj je, recimo, preko potrebno odelo, no koja nema dovoljno novca da kupi makar ono najjevtinije.
Sve ove religije traže jedinstvo — ali ne regresivno jedinstvo koje se postiže vraćanjem na preindiviclualnu, presvesnu rajsku harmoniju, već jedinstvo na novoj razini: ono jedinstvo koje se može postići tek pošto čovek iskusi svoju odvojenost, pošto prođe kroz stupanj otuđenosti od sebe samog i od sveta i rodi se u potpunosti. Ovo novo jedinstvo ima kao premisu punu razvijenost čovekovog razuma, koja dovodi do stupnja na kojem razum više ne odvaja čoveka od neposrednog, intuitivnog poimanja stvarnosti. Postoje mnogi simboli ovog cilja koji je u budućnosti, a ne u Professionalšlosti: Tao Nirvana, Prosvetljenje, Dobro, Bog.
Iako je zen najpoznatiji naziv za ovu školu budizma na zapadu, takođe je poznata kao čan u Kini, son u Koreji, tjen u Vijetnamu i dhjana u Indiji.
Svojom leksikom, gramatikom, sintaksom, vascelim duhom koji je u njemu zamrznut, jezik određuje kako ćemo doživljavati i koje će iskustvo dopreti do naše svesti.
Postoji još jedan način upotrebe pojma svesno koji ponekad dovodi do zabune. Svest se poistovećuje sa intelektom koji razmišlja, a nesvesnost — sa nesmišljenim iskustvom. Naravno, ne može se zameriti ovakvoj upotrebi pojmova svesno i nesvesno, ukoliko je značenje jasno i ne brka se sa druga dva. Ipak, ovakva read more upotreba nije baš srećna; naravno, intelektualno razmišljanje uvek je svesno, ali sve što je svesno nije i intelektualno razmišljanje.
Najbolji primer ljudi koji se oglušuju o pitanje što ga postavlja postojanje jesmo mi koji živimo u dvadesetom veku. Mi pokušavamo da izbegnemo to pitanje posvećujući se sticanju imanja i ugleda, proizvodnji, provodu, i, konačno, pokušavajući da zaboravimo da postojimo (da postojim). Bez obzira koliko često misli o Bogu ili odlazi u crkvu, ili koliko veruje u religiozne ideje, čovek tapka u mestu, živi i umire poput jedne od milion stvari što ih proizvodi ako je kao celokupno biće gluv za pitanje postojanja, ako ne raspolaže odgovorom na nj. On misli o Bogu umesto da iskustveno bude Bog.
Tek se vremenom i interakcijom tih razlika s geografskim širenjima i razdvajanjima te političkim utjecajima razne skupine i formalno razdvajaju u zasebne redovničke zajednice. Madjamaka i jogaćara su glavne mahajanske filozofske tradicije u Indiji, a u Kini se kao značajno učenje razvija i ona Buda-prirode (Tatagatagarba; Budadatu).
Budući u Vedama ima vrlo malo naznaka koje se mogu povezati s idejama poput reinkarnacije, ali i mnogim drugima koje danas doživljavamo ključnim u modernom hinduizmu (nenasilje, joga, asketizam i sl.), mnogi povjesničari smatraju kako te ideje dolaze iz sramanskog kruga utjecaja kojemu pripada i budizam, a koji bi možda mogao biti paralelna i neovisna tradicija vedskoj, možda i autohtona i pred-arijevska.
Zen budizam smatra da se prvo načelo ne može izraziti. Nazivajući ga »duhom« ili nekim drugim imenom, čovek mu time daje definiciju i tako mu identifyće ograničenje.
direktnim uvidom, predstavljaju suštinu budističkog učenja i prakse. Smatra se da je upravo ovo bila tema prve propovedi koju je Buda održao nakon što je doživeo probuđenje.
No psihoanaliza ove opšte ideje deli sa drugim humanističkim filosofskim ili religioznim koncepcijama. unhappy moramo pristupiti opisu osobenog pristupa kojim psihoanaliza pokušava da ostvari svoj cilj.